294. novembar 2019

Prelistajte novi broj:
https://view.publitas.com/apoteka/informator-294/page/1

Kako stariti zdravo

Nedavno su objavljeni rezultati godišnjeg izveštaja „Zdravstvenostatistički godišnjak Republike Srbije 2018" koji izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut". Između ostalog podaci u ovom izveštaju ukazuju da je očekivano trajanje života u Srbiji u 2018. godini bilo 75,6 godina, odnosno 73,2 godine za muškarce i 78,1 godina za žene. U Srbiji se najviše umire od kardiovaskularnih bolesti (51,8%), tumora (21,7%), a zatim slede bolesti sistema za disanje, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem i metabolizma, bolesti sistema za varenje itd. U poređenju sa razvijenim državama očekivani životni vek je niži za 8 do 10 godina. Pitanje koje se nameće je u čemu je tajna dugovečnosti, a možda još važnije, zbog čega neki ljudi dočekaju duboku starost puni energije, bistrih misli i boljeg zdravlja, dok neki ljudi mnogo mlađi od njih pate od mnoštva bolesti i starost provedu teško bolesni i lošeg životnog kvaliteta. Možda dobar odgovor na ovo pitanje mogu dati sami stogodišnjaci. Vodeći se ovom idejom istraživač i pisac Dan Buettner uz pomoć udruženja National Geoographic krenuo je u istraživanje mesta gde ljudi žive najduže i otkrivanje šta je to što doprinosi njihovoj dugovečnosti. Tako je otkrio „plave zone", mesta u svetu gde najveći broj populacije živi dugo, preko sto godina i gde su ljudi zdravi i vitalni u kasnim osamdesetim i devedesetim godinama. Za sada su otkrili i istražili pet takvih regiona: planinski region Barbariga na ostrvu Sardinija, deo regije na ostrvu Okinava u Japanu, Loma Linda u Kaliforniji u SAD, poluostrvo Nikoja u Kostariki i ostrvo Ikaria u Grčkoj. U čemu je tajna dugovečnosti u „plavim zonama"? O ovom istraživanju možete pogledati dokumentarac ili pročitati knjigu, a zaključak bi mogao da se svede na nekoliko preporuka koje su prisutne u svim regijama. Svi ovi ljudi imaju redovnu, svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost, ne odlaskom u fitnes centre ili teranjem da nešto vežbaju, jednostavno njihov život je takav da se oni prirodno dosta kreću. Ishrana je isto prirodna, vrlo četo sami uzgajaju najveći deo hrane koju koriste, hrana je bogata povrćem, voćem i mahunarkama i ne prejedaju se.

Možda i najvažnije ovi ljudi imaju sasvim drugačiji pristup životu, okruženi su zajednicom, bilo porodicom ili društvom koje im daje podršku, imaju osećaj pripadnosti zajednici u kojoj žive. Slične zaključke donela je i dobitnica Nobelove nagrade za otkriće uloge telomera u procesu starenja, dr Elizabet Blekbern, koja potvrđuje u svojim istraživanjima da loš kvalitet sna, fizička neaktivnost, aspekti ishrane, ali i izloženost hroničnom stresu, negativno razmišljanje i loši međuljudski odnosi doprinose skraćivanju telomera koje vodi u bolest. Univerzalni ključ dugovečnosti i dobrog zdravlja ne postoji, ali male promene i odluke koje donosimo svakog dana mogu pomoći da živimo zdravije i duže.