291. avgust 2019.

https://view.publitas.com/apoteka/informator-291/

Koliko košta loša zdravstvena pismenost

Nedavno su u Srbiji predstavljeni rezultati istraživanja o životu pacijenata posle preživljenog srčanog udara, koje je sprovelo Udruženje građana za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa” uz podršku Udruženja koronarnih jedinica Srbije. Više o rezultatima ovog istraživanja možete pročitati u tekstu „Život nije loto" na stanicama koje slede, a meni je posebnu pažnju čitajući rezultate istraživanja privukao podatak da preko polovine ispitanika zna gde i kada treba da ode na prvu kontrolu nakon preživljenog infarkta, ali je zabrinjavajuća činjenica da većini njih nije bila najjasnija otpusna lista, odnosno da nisu dobro razumeli šta sve od terapije treba da uzimaju, kao i da su u početku uzimali terapiju i pridržavali se saveta lekara, ali s vremenom je njihova disciplina opadala, pa posle godinu dana od infarkta znatno neredovnije piju lekove.
Ovaj deo pomenutog istraživanja potpuno jasno ukazuje da su informacije o lekovima koje su pravilno prenete i interpretirane od strane pacijenata ključne za pravilnu i bezbednu upotrebu lekova i utiču na dugotrajan uspeh terapije. Ograničena i loša zdravstvena pismenost predstavlja nevidljivu prepreku pružanju zdravstvene zaštite koja ostavlja duboke posledice na zdravlje pacijenata. Niska zdravstvena pismenost pacijenta dovodi se u vezu sa lošijim ukupnim zdravstvenim stanjem, većom verovatnoćom rehospitalizacije i smrtnosti i povećanjem zdravstvenih troškova.
U savremenom zdravstvenom sistemu pacijenti su prepoznati kao aktivni učesnici u komunikaciji, a farmaceuti bi tu trebalo da imaju značajnu ulogu u edukaciji pacijenata i razvoju zdravstvene pismenosti baš zbog jedinstvene pozicije I dostupnosti farmaceutskih usluga. Iako je možda većini sve ovo već poznato i već više puta rečeno, na osnovu pomenutog istraživanja jasno je da ima još mnogo posla i da usavršavanje pružanja usluga na nivou apoteke je proces koji se mora stalno preispitivati i dopunjavati novim idejama kako pacijentu što jednostavnije objasniti zašto, kako i kada koristi određenu terapiju. Ovo stavlja nove izazove pred farmaceute da procene svoje komunikacione veštine, nauče nove tehnike i prilagode svoju uslugu zahtevima pacijenata i, ne manje važno, da pokažu onima koji donose odluke u zdravstvu koliko farmaceutska usluga štedi novca i vremena celom sistemu

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević