281. oktobar 2018

Posle dvehiljadite

Da li nekada razmišljate kakva će biti budućnost apotekarske prakse i kako će izgledati posao farmaceuta za deset, dvadeset, trideset godina? Upravo o ovom pitanju povela se zanimljiva rasprava na nedavno održanom 78. Svetskom kongresu farmacije i farmaceutskih nauka koji je održan početkom septembra u organizaciji Međunarodne federacije farmaceuta u Glazgovu u Škotskoj. U okviru panela posvećenog   budućnosti apoteka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti svetski eksperti iz oblasti farmacije raspravljali su o tome da je neophodno da farmaceuti evoluiraju i definišu svoju ulogu u zdravstvenom sistemu 21. veka pre nego što to neko drugi učini umesto njih. Britanski časopis „The Pharmaceutical Journal" (online| DOI: 10.1211/PJ.2018.20205428) u nedavno objavljenom članku prenosi najzanimljivije detalje pomenute strastvene debate u kojoj su učesnici polarisani između dva stava. Jedan broj stručnjaka smatra da apotekari treba da odustanu od klasičnog izdavanja lekova i okrenu se zdravstvenim   tehnologijama, a stav potkrepljuju činjenicom da su u roku od samo 70 godina farmaceuti u apotekama prešli put od izrade lekova, hemijskog eksperimentisanja i izdavanje lekova do današnjih poslova za koje bi se moglo reći da gotovo uopšte ne uključuju izradu lekova već samo izdavanje. Kada izdavanje lekova postane potencijalno automatizovano farmaceuti bi trebalo da se okrenu zdravstvenoj tehnologiji smatraju neki od eksperata. Stav da apotekari ne treba da odustanu od izdavanja lekova zauzimaju većinom eksperti iz prakse koji navode da je izdavanje lekova sama srž posla u apoteci i da su zahvaljujući njemu farmaceuti u stalnom kontaktu sa pacijentima i da na osnovu izdavanja lekova baziraju sve ostale dodatne usluge, a u nekim državama, na primer Australiji, apotekari se oslanjaju i na naknadu koju dobijaju za izdavanje lekova. Neki smatraju da ako se borite protiv tehnologije sigurno ćete izgubiti, a zaključak panela je da apotekarska delatnost mora da evoluira i da će tehnologija igrati značajnu ulogu u ovom razvoju. Mislim da je tema više nego zanimljiva. Skreće pažnju na važno pitanje kako vidimo sebe u budućnosti, a mislim da je to pitanje ključno i za budućnost apotekarske prakse u Srbiji. I zaista, ako sami ne definišemo svoju ulogu u zdravstvenom sistemu neko drugi će to učiniti umesto nas, a bojim se da će to biti na štetu farmaceuta.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević