Trenutno se nalazite ovde:

Print

249. - februar 2016.

Prelistajte izdanje
Osiromašeni uranijum

Jedna od odlika zrelosti je želja i volja da se suočimo sa stvarnošću, ma koliko ona ponekad bila teška ili neprijatna.Rekla bih da se «nezrelost» zdravstvenog sistema u Srbiji ogleda upravo u čestom ignorisanju problema sa kojima se susreće, a primetno je i stalno prebacivanje odgovornosti na nekog drugog. Izgleda da dok ne budu savršene okolnosti, što bi rekli, dok ne budu sve zvezde u savršenom položaju, nećemo ništa da radimo, samo ćemo da se žalimo i čekamo. Na razmišljanje na ovu temu navela me je zabrinjavajuća priča o tome da deo stručne medicinske javnosti u Srbiji apsolutno negira bilo kakav uticaj bombardovanja iz 1999. godine municijom sa osiromašenim uranijumom na zdravlje i porast obolevanja ljudi u Srbiji, pogotovo od tumora.
U tekstu koji obrađuje ovu temu, a koji možete pročitati na stranicama koje slede, stručnjaci iznose zabrinjavajuće podatke o porastu pojave tumora u Srbiji koja je 2,8 puta viša od trenutnog svetskog proseka, a koja se poklapa sa vremenskim periodom posle pomenutog bombardovanja. Iako su svima dobro poznati faktori rizika za nastanak tumora, počev od genetske predispozicije preko uticaja životnog stila, mislim da je pomalo neodgovorno ignorisati mogućnost uticaja pomenutih događaja na zdravlje. Tokom bombardovanja Srbije 1999.godine zaista je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, čije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina,a dobro je poznat uticaj ovog elementa na zdravlje ćelija živih organizama. Tu se ne sme zanemariti ni uticaj na ceo ekosistem, jer putem hrane, vode i vazduha čestice osiromašenog uranijuma mogu dospeti i na teritoriju koja nije inicijalno kontaminirana. Ono što se dogodilo u prošlosti ne možemo promeniti, ali šta radimo u sadašnjosti to je nešto na šta možemo da utičemo.
U pomenutom tekstu stručnjaci apeluju da je neophodno da državne institucije formiraju komisiju nezavisnih stručnjaka koja bi trebalo da precizno ustanovi šta je urađeno 1999. godine i koje su posledice na zdravstvenu, ekološku, ekonomsku i industrijsku oblast. U krajnjoj liniji i stručna i opšta javnost imaju pravo na istinitu informaciju. Samo ako smo svesni problema možemo tražiti rešenja. Prebacivanje odgovornosti je često izgovor za neaktivnost koja je opet neka vrsta odluke da ignorišemo realnost. Pitanje je, kao iz filma Matriks, da li želimo crvenu ili plavu pilulu?

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević