Poštovani čitaoci,

O etici u zdravstvu se često diskutuje, a ova, uvek aktuelna tema, poslednjih godina otvara nova pitanja o etičkim principima genetskih istraživanja. Dešifrovanje ljudskog genoma dovelo je do razvoja različitih naučnih metoda i sprovođenja farmakogenetskih studija čiji je rezultat,između ostalog, ogromna količina prikupljenih genetskih informacija. Zbog rizika od zloupotrebe dobijenih informacija,kao i nepostojanja regulative u rukovanju genetičkim nalazima otvaraju se brojna etička, moralna i pravna pitanja, ali i veliki potencijal za poboljšanje zdravstva. Tekst u

kome naša autorka doc. dr med. sci. Ljiljana Bojović Hastreiter preispituje etičke aspekte farmakogenetike i genetske dijagnostike navodi me na razmišljanje o filozofiji morala u zdravstvenom sistemu. Moralna pravila

nisu apsolutno važeća i menjala su se tokom istorije ljudske civilizacije, ali od zdravstvenih radnika se uvek očekivalo pored znanja i etičko i savesno ponašanje. Savremena zdravstvena etika se pored klasičnih problema susreće sa svim problemima današnjice, dehumanizacijom društa pa posledično i medicine i neuvažavanjem

opštih ljudskih i moralnih vrednosti. Pravila ponašanja zdravstvenih radnika se pokušavalo regulisati na različite načine, još od Hipokratove zakletve preko Ženevske deklaracije i različitih kodeksa i smernica dobre prakse, ali uvek ostaju dileme i nerazjašnejna pitanja, a nekako mi se čini da se na kraju cela priča svodi na pitanje

dobrote. Da li je mogući biti dobar lekar ili farmaceut ako nisi i dobar čovek?

Glavni i odgovorni urednik

Estela Gaković Ranisavljević