Poštovani čitaoci,

Stvari nisu uvek onakvim kakvim nam se čine. Često nesvesno stvaramo obrasce mišljenja, gradimo „prečice" u razmišljanju zasnovane na prethodnim iskustvima, ubeđenjima ili jednostavno iz ugla gledanja.

Takva razmišljanja su često pogrešna i stvaraju nam probleme. Pogrešni obrasci mišljenja mogu čitav misaoni proces da smeste u pogrešan, najčešće sužen okvir.Odličan i slikovit primer kako nas naš ugao gledanja ume prevariti daje Daglas Adams u knjizi „Autostoperski vodič kroz galaksiju – Do viđenja i hvala na svim ribama" u priči o keksu. Artur Dent čeka voz na stanici, čita novine i sprema se da otvori kutiju keksa koju je kupio. Pored njega sedi neznanac koji prvi otvara kutiju i ništa negovoreći počinje da jede keks. Artur obuzet ljutnjom, ne govori ništa, uzima keks iz iste kutije. Tako zajedno pojedu kutiju keksa, a Artura izjeda cela situacija. Stranac odlazi, a Artur ispod novina pronalazi svoju kutiju keksa. Shvata da je on u stvari pojeo strančev keks.

O tome kako ne treba da mislimo jedan je od zanimljivh i edukativnih tekstova koje možete pročitati na sledećim stranicama.Uvek je dobro podsetiti se jednostavnih mudrosti koje, kao po nekom nepisanom pravilu, najmanje primenjujemo. Ako krenemo od pretpostavke da sve potiče iz misli i da misao prethodi delu onda pazimo na svoje misli, jer kakve su nam misli takav nam je život.