Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
266. - jul 2017.
Kad zafali toalet papira
Nedavno donošenje i stupanje na snagu Pravilnika o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apotekama izazvao je pravu malu buru na farmaceutskom nebu u Srbiji.
Jednoglasan stav strukovnih udruženja i Farmaceutske komore Srbije je da ovaj Pravilnik nije u skladu sa standardima dobre apotekarske prakse, a mnogi smatraju da na neki način degradira ulogu farmaceuta i apoteka u zdravstvenom sistemu. Dobro je da strukovna udruženja reaguju, ali i da zauzmu aktivan stav u rešavanju problema.
Čini mi se da je proširenje asortimana dodatne robe koja se može prodavati u apotekama samo mali i površinski deo problema koji ima apotekarski sektor u Srbiji. Ne treba se udaljavati od primarne delatnosti apoteke i treba raditi na prepoznavanju i razvoju farmaceutskih usluga za koje su neophodne kompetencije farmaceuta. Možda grešim, ali mislim da prevagu u uspešnosti rada jedne apoteke neće doneti prodaja toalet papira ili praška za veš, već dostupnost i kvalitet usluge koju pruža farmaceut. Moj utisak je da pacijenti ne dolaze u apoteku ciljano, sa namerom da tu kupe toalet papir, prašak za veš ili kišobran.
Ne verujem da se neko ujutru probudi i pomisli: „Nestalo mi je toalet papira, brzo idem u apoteku". Čini mi se kao mnogo realnija situacija u kojoj se neko ujutru probudi i pomisli: „Malo me boli grlo, idem do apoteke da vidim šta da radim, možda da kupim nešto za grlo".
Konkurentnost i tržišna borba će i dalje biti neravnopravne između zdravstvene ustanove sa jednom ili dve apoteke i zdravstvenom ustanovom sa preko 100 apoteka u lancu, a problem će produbiti i stihijsko otvaranje apoteka.
Kakva je farmaceutska usluga kada imate jednog farmaceuta koji obavlja sve poslove u apoteci ili imate samo tehničara u smeni itd. Ovo su sve problemi koji su se gurali pod tepih godinama, a izgleda da je došao trenutak da pomerimo tepih i suočimo se sa nagomilanim problemima.
I dok su sve oči uprte u Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti koji se iščekuje kao moguće rešenje problema, na farmaceutima, gde god radili, ostaje da rade na svojim kompetencijama, da usavršavaju znanje i veštine i da svojom uslugom i znanjem grade konkurentnu prednost na tržištu.
Nedavno donošenje i stupanje na snagu Pravilnika o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apotekama izazvao je pravu malu buru na farmaceutskom nebu u Srbiji.
Jednoglasan stav strukovnih udruženja i Farmaceutske komore Srbije je da ovaj Pravilnik nije u skladu sa standardima dobre apotekarske prakse, a mnogi smatraju da na neki način degradira ulogu farmaceuta i apoteka u zdravstvenom sistemu. Dobro je da strukovna udruženja reaguju, ali i da zauzmu aktivan stav u rešavanju problema.
Čini mi se da je proširenje asortimana dodatne robe koja se može prodavati u apotekama samo mali i površinski deo problema koji ima apotekarski sektor u Srbiji. Ne treba se udaljavati od primarne delatnosti apoteke i treba raditi na prepoznavanju i razvoju farmaceutskih usluga za koje su neophodne kompetencije farmaceuta. Možda grešim, ali mislim da prevagu u uspešnosti rada jedne apoteke neće doneti prodaja toalet papira ili praška za veš, već dostupnost i kvalitet usluge koju pruža farmaceut. Moj utisak je da pacijenti ne dolaze u apoteku ciljano, sa namerom da tu kupe toalet papir, prašak za veš ili kišobran.
Ne verujem da se neko ujutru probudi i pomisli: „Nestalo mi je toalet papira, brzo idem u apoteku". Čini mi se kao mnogo realnija situacija u kojoj se neko ujutru probudi i pomisli: „Malo me boli grlo, idem do apoteke da vidim šta da radim, možda da kupim nešto za grlo".
Konkurentnost i tržišna borba će i dalje biti neravnopravne između zdravstvene ustanove sa jednom ili dve apoteke i zdravstvenom ustanovom sa preko 100 apoteka u lancu, a problem će produbiti i stihijsko otvaranje apoteka.
Kakva je farmaceutska usluga kada imate jednog farmaceuta koji obavlja sve poslove u apoteci ili imate samo tehničara u smeni itd. Ovo su sve problemi koji su se gurali pod tepih godinama, a izgleda da je došao trenutak da pomerimo tepih i suočimo se sa nagomilanim problemima.
I dok su sve oči uprte u Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti koji se iščekuje kao moguće rešenje problema, na farmaceutima, gde god radili, ostaje da rade na svojim kompetencijama, da usavršavaju znanje i veštine i da svojom uslugom i znanjem grade konkurentnu prednost na tržištu.
Estela Gaković Ranisavljević
glavna i odgovorna urednica
glavna i odgovorna urednica
