Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
244. - septembar 2015
Farmaceutske brzalice
Marketing lekova, njihovo promovisanje i oglašavanje,predstavlja važan segment „života" jednog leka, a procene svetskih stručnjaka da se na marketing lekova troši isto, ako ne i više novca, koliko se troši i na njegov razvoj nimalo ne iznenađuje. U prethodna tri izdanja Informatora, naš autor,Pavle Zelić, se bavio temom reklamiranja lekova kroz istoriju gde smo imali priliku da upoznamo različite faze reklamiranja lekova, od nekontrolisanog oglašavanja veoma često i toksičnih supstanci tokom XIX veka, preko velikih kampanja usmerenih na prevenciju i edukaciju o masovnim i zaraznim bolestima, pa sve do prvih koraka u regulisanju i pokušaju kontrolisanja marketinga lekova. U poslednjem nastavku ove priče, na stranicama koje slede, možete pročitati o današnjoj situaciji iz ove oblasti. Regulativa iz ove oblasti postoji, a poštovanje, sprovođenje i kontrolisanje iste predstavlja
sve veći izazov, pogotovo sa razvojem interneta. U Srbiji je ova oblast regulisana „Pravilnikom o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskog sredstva" iz 2010. godine,a Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) ima nadležnost da odobrava materijal za oglašavanje lekova
i medicinskih sredstava. Veoma zanimljiv podatak je da samo 10 odsto materijala koji je došao na procenu u ALIMS nije zahtevalo korekciju! Kao čest problem prilikom evaluacije navode se off-label indikacije, odstupanje u odnosu na odobreni sažetak karakteristika leka, pogrešno ili neodobreno
doziranja, umanjivanje ili prikrivanje ozbiljnih neželjenih reakcija, negiranje bitnih, potencijalno životno ugrožavajućih interakcija, umanjivanje terapijske vrednosti ili podsticanje sumnje u vrednost konkurentskog leka itd. Ovi podaci ukazuju da je etika mnogih i dalje mesto za preispitivanje i svakako mesto koje ostavlja prostor za unapređenje. Pred farmaceutskom industrijom je mnogo izazova, a samo one kompanije koje postave visoke etičke standarde u svoje poslovanje i marketing i dobrobit pacijenata stave u prvi plan imaju budućnost.
I za kraj jedna „brzalica"-koliko brzo možete izgovoriti „Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama,merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte sa lekarom ili farmaceutom."
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević
