Ulaganje u zdravu ishranu spašava živote

Primarna zdravstvena zaštita predstavlja temelj univerzalne zdravstvene pokrivenosti, a jedan sveobuhvatan pristup zdravlju i blagostanju koji u fokus stavlja potrebe pojedinca, porodice i zajednice je potreba današnjeg zdravstvenog sistema. Adekvatna ishrana je osnov zdravlja za sve, a zdravstvene službe moraju više da se uključe i stave veći fokus na usluge koje će istaći značaj optimalne ishrane u svim fazama života čoveka, navodi se u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji nosi naziv „Essential nutrition actions: mainstreaming nutrition throught the life-course". Procenjuje se da bi pravo ulaganje u ishranu moglo spasiti 3,7 miliona života do 2025. godine.
„Da bi pružili kvalitetne zdravstvene usluge i postigli univerzalnu zdravstvenu pokrivenost, ishrana treba da bude pozicionirana kao jedna od glavnih usluga u okviru zdravstvenih paketa", rekla je dr Naoko Iamamoto, pomoćnik generalnog direktora SZO. „Potrebni su i bolji uslovi za uzgoj i proizvodnju hrane koji omogućavaju svim ljudima da konzumiraju zdravu ishranu."
Osnovni zdravstveni paketi u svim sredinama moraju da sadrže preporuke i odgovarajuće nutritivne intervencije, ali svaka država mora da odluči koje intervencije najbolje podržavaju njihove nacionalne zdravstvene politike, strategije i planove.
Ključne nutritivne intervencije obuhvataju: pružanje saveta o ishrani kao što je ograničavanje unosa prostih šećera kod odraslih i dece i ograničavanje unosa soli da bi se smanjio rizik od srčanih i moždanih udara, obezbediti dodatake gvožđa i folne kiseline u sklopu prenatalne nege; promovisanje, zaštita i podrška dojenja.
Širom sveta je postignut napredak u ishrani, ali glavni izazovi i dalje postoje. Gojaznost je u porastu. Prevalenca dece koja imaju prekomernu težinu povećala se sa 4,8% na 5,9% između 1990. i 2018., što je porast od preko 9 miliona dece. Prekomerna težina i gojaznost odraslih takođe se povećavaju u gotovo svakoj državi, pa je tako 1,3 milijarde ljudi u 2016. godini imalo višak kilograma, od čega je 650 miliona (13% svetske populacije) gojazno. Gojaznost je glavni faktor rizika za dijabetes, kardiovaskularne bolesti (uglavnom srčane bolesti i moždani udar), mišić no-koštane poremeć aje (naročito osteoartritis) i neke vrste raka (uključujući matericu, dojke, jajnike, prostatu, jetru, žučnu kesu, bubrege i debelo crevo).
Stavljanje fokusa na pravilnu ishranu od strane zdravstvenih službi ključna je za rešavanje oba aspekta „dvostrukog opterećenja", gojaznosti i neuhranjenosti. Publikacija „Essential Nutrition Actions" predstavlja skup prehrambenih akcija za rešavanje problema prekomerne težine, ali i neuhranjenosti, i pruža alat zemljama da integrišu prehrambene intervencije u svoje nacionalne zdravstvene i razvojne politike.