Najnoviji broj Informatora

Prelistajte novi broj:


AdherenciaMED – kad farmaceuti preuzmu inicijativu 

Međunarodna federacija farmaceuta (FIP) svake godine nagrađuje uspešne pojedince i strukovna udruženja farmaceuta za aktivnosti kojima su doprineli razvoju farmaceutske profesije, poboljšanju i širenju farmaceutskih aktivnosti i boljem prepoznavanju farmaceuta u zdravstvenom sistemu.

Dobitnici FIP nagrade za unapređenje farmaceutske prakse za 2020. godinu su Farmaceutski savet Španije za istraživački projekat AdherenciaMED i Udruženje farmaceuta iz Belgije za postavljanje novih državnih propisa za izradu magistralnih proizvoda. Iako su oba projekta zanimljiva i doprinose boljoj farmaceutskoj praksi, osvrnula bih se na projekat Farmaceutskog saveta Španije, AdherenciaMED gde je kroz aktivnosti apotekara procenjen uticaj intervencije farmaceuta na adherencu kod pacijenata sa hipertenzijom, astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Nepoštovanja propisanog tretmana lečenja od strane pacijenata jedan je od glavnih izazova sa kojim se suočavaju zdravstveni radnici i zdravstveni sistem. Podaci pokazuju da približno 50% pacijenata sa hroničnim oboljenjima ne poštuje i ne sprovodi pravilno propisani tretman što ostavlja značajne kliničke, socijalne i ekonomske posledice. U Španiji su procenili da ne-adherenca generiše godišnji trošak od 11 250 miliona evra.

Sa ciljem da poboljšaju adherencu i pokažu koliku uštedu farmaceutska usluga može da donese, Farmaceutski savet Španije i Univerzitet u Granadi razvili su projekat AdherenciaMED. Ovo je istraživački projekat, razvijen u fazama, koji je ocenjivao poboljšanje, održavanje i jačanje terapijske adherence kod pacijenata koji su na farmakološkom lečenju zbog visokog krvnog pritiska, astme ili HOBP. U prvoj fazi istraživanja učestvovalo je 138 farmaceuta iz 98 apoteka i 1186 pacijenata, a rezultati su pokazali povećanje adherence za 50% u grupi u kojoj je primenjena usluga farmaceuta (633 pacijenta) u poređenju sa porastom od 20% u kontrolnoj grupi (553 pacijenta). Od pomenutog broja 42,3% pacijenata je imalo hipertenziju, 32,5% astmu i 25,2% HOBP. U prvoj fazi istraživanje prakse je trajalo 6 meseci (od oktobra 2017. do aprila 2018.). Usluga je obuhvatala savete farmaceuta koji se pruža pacijentima na osnovu modela zasnovanih na dokazima za promenu ponašanja, kao i korišćenja strategija kao što su nadgledanje sistema doziranja i edukacija o pravilnoj tehnici korišćenja inhalatora. Intervencije su dokumentovane elektronskim putem. Inicijativa je uključila podršku apotekama od posebno obučenih posrednika za promenu prakse, koji pomažu farmaceutima da primene promene potrebne da bi se usluga uključila u njihovu svakodnevnu rutinu. Vrlo značajan zaključak ove prve faze je bio i dokazivanje isplativosti ovakve jedne usluge gde su pokazali da za svaki uloženi evro ova usluga donosi  38 evra po pacijentu u roku od 6 meseci, a neto korist usluge je iznosila 500 evra.

Druga faza projekta (od maja 2018 do oktobra 2018) imala je cilj da primeni prethodno procenjene servise iz faze jedan i razvije i proceni program implementacije. Utvrdili su da je 75% apoteka uspelo da u potpunosti pruži uslugu nakon šest meseci i uspešno integriše uslugu u svoju svakodnevnu praksu.

Mislim da ovakav dobar primer iz prakse treba da posluži kao podsticaj za sprovođenje sličnih istraživanja kod nas, kojih svakako treba da bude više i da njihovi razultati ne ostaju samo u uskim stručnim krugovima već da se aktivno prezentuju ostalim zdravstvenim radnicima, ministarstvima, a zašto da ne i samim pacijentima. Čini mi se da samo ukoliko pokažemo kroz konkretne rezultate koliko možemo pomoći zdravstvenom sistemu naša profesija će zauzeti mesto koje joj pripada.

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica