Apoteka

Pročitajte novi broj:

https://view.publitas.com/apoteka/ap-118-preview

 

 

 

Previše vesti

Pripremajući ovaj broj Apoteke naišla sam na zanimljiv članak, koji me je dalje odveo do nekoliko istraživačkih radova koji se bave uticajem na zdravlje preteranog čitanja i praćenja vesti kroz različite medije. Iako je većina pomenutih istraživanja rađena u Americi, mislim da je problem univerzalan i da nije ograničena samo na stanovnike Sjedinjenih Američkih Država. Pomenuto istraživanje je otkrilo da svaka 10 osoba proverava vesti svakih sat vremena, a 20 odsto ispitanika stalno prati objave na društvenim mrežama pri čemu su često izloženi najnovijim udarnim vestima. 
U redu je potreba da se informišete, ali preterana izloženost vestima, pogotovo negativnim, senzacionalističkim i na neki način katastrofičnim  nije dobra za mentalno i fizičko zdravlje. Način kako se vesti prenose i dostupnost vesti se značajno promenila u poslednjih dvadesetak godina.
Današnje vesti su sve više vizuelne i šokantne, a putem mobilnih telefona, računara i drugih uređaja dostupne su stalno i svuda. Ljudi koji su stalno izloženi napetim i šokantnim vestima mogu da razviju zdravstvene probleme sa spavanjem, anksioznost i depresiju. Istraživanje o psihološkom uticaju negativnih TV vesti na pogoršanje ličnih briga (Wendy M. Johnston Graham C. L. Davey; The psychological impact of negative TV news bulletins: The catastrophizing of personal worries) pokazalo je da negativne TV vesti značajno utiču na promenu raspoloženja kod gledalaca pri čemu je primećeno da kod ovih gledalaca dolazi do pogoršanja ličnih briga, čak i kad brige nisu direktno povezane sa pričom objavljenom u vestima.
Cela ova priča nije zabrinjavajuća samo sa aspekta mentalnog zdravlja. Stres koji izazivaju negativne senzacionalističke vesti utiče i na fizičko zdravlja, prvenstveno preko hormona koji su direktno povezani sa stresom. Kortizol, hormon koji se najviše povezuje sa stresom, dovodi do različitih metaboličkih promena koje posledično mogu dovesti do kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i drugih oboljenja. Različiti istraživači ljudskog ponašanja kažu da ljudski mozak privlače zabrinjavajuće informacije zato što je naš mozak programiran da detektuje pretnje, a ne da ih previdi, što je povezano sa našim instinktom za preživljavanjem i prepoznavanjem pretnji. Bilo bi zanimljivo videti rezultate istraživanja koje bi neko sproveo u Srbiji o uticaju negativnih vesti na zdravlje, a do tada na svakom od nas je da vodi računa šta čita i sluša. Biti informisan i svestan dešavanja oko sebe je dobra stvar, ali kad je u pitanju zdravlje, previše vesti može stvoriti probleme.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević